Не емиграција, већ авантура: путовање Слава Смиљанова у зелену земљу

Слав Смиљанов није од оних људи који би емигрирали како би зарадили и уштедели или због бољег живота. Пре 13 година је направио овај корак јер је такав човек – човек који воли разноликост и изазове, који тражи нова искуства, путује и упознаје нове људе. Током година, имао је прилику да неколико месеци живи и ради на Кипру, а 2002. и 2005. г. радио је летње студентске послове у САД.

„Оно што ме је привукло Ирској у почетку било је искуство мог школског друга с којим смо веома блиски пријатељи. У Ирској сам се настанио 2013. г. Две године пре тога, био сам на екскурзији у тој земљи и остао месец дана код свог друга. Допало ми се место у којем је живео, а када сам 2013. г. поново отишао да га видим, трећег дана боравка добио сам понуду за посао и тада сам рекао – зашто да не!“

Ту је и остао, настанио се у Страндхилу – сеоцету на обали океана, у северозападном делу Ирске, са јасном идејом чиме ће се бавити – да се у потпуности посвети кувању:

„Село Страндхил је најпознатије по одличном сурфингу. Пре неколико година је одлуком владе изграђена база за национални тим у овом спорту. Током зиме, ван сезоне, у селу живи око 1.500 људи, али га зато током летњих месеци посети 150.000-200.000 туриста. Има доста добрих локала који нуде добру храну. Радио сам у два од најпрометнијих ресторана. На почетку ми је било веома занимљиво, али и тешко, пре свега због великог броја непознатих производа, које никад пре нисам користио у кувању, као и због изобиља зачина који су типични за азијску кухињу.“

Кулинарство у Ирској се у последње две, три деценије активно развија, каже Слав који се са својим школским другом одлучио на ризичан корак да отворе свој ресторан, који се умногоме разликује од већине локала у Страндхилу:

„Урадили смо нешто што је овом месту фалило. На менију су типична ирска јела – бургери и традиционална риба са крумпирићима (fish & chips). Све се служи у картонским кутијама, што је такође велика предност јер се храна може понети. Наш мени није богат, као у већини локала у овом насељу. А због тога што немамо конобаре и менаџера, цене су нам за нијансу ниже, а квалитет прилично висок јер користимо једне од најквалитетнијих производа. Највећи бонус је то што увек имамо свеже морске плодове.“

Тешко је пронаћи тачну статистику о броју Бугара који живе у Ирској. Према подацима Евростата за 2022. г, које цитира DW, званични број наших сународника, који су у зеленој земљи боравили дуже од годину дана, износи 2.508. Незванично, међутим, њихов број је знатно већи. Слав Смиљанов прича да у граду Слајгу, удаљеном 20-ак километара од Страндхила, живи између 20 и 30 Бугара. У северној Ирској, која је део Уједињеног Краљевства, у граду Арми живи око 3.000 наших сународника – тамо такође има много продавница бугарских производа које често посећују са другом да би набавили потребне производе. На југу се налази град Вест Порт с бројним хотелима у којима ради много наших људи.

Сезонски карактер посла омогућава Славу да дели своје време између Ирске и Бугарске. Зиму обично проводи у домовини где је срео и даму свог срца. Ускоро ће и венчање, а ми им желимо срећан заједнички живот зачињен најбољим из обе културе.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова