Александру Драгич гради музички мост између Бугарске и Румуније

Александру Драгич је румунски филолог и музичар који је већи део свог живота и стваралачке енергије посветио проучавању културе и изградњи музичког моста који повезује Румунију са Бугарском и остатком Балкана. Свој музички пут започео је у музичкој школи у родном граду Питешти, смештеном у самом срцу покрајине Влашка. Упркос музичком образовању, Александру Драгич је завршио румунску и грчку филологију у Букурешту, што му увелико помаже да нађе многе додирне тачке између различитих култура у југоисточној Европи.

Као дете, проводио је време у селима јужно од града Питешти, а касније, када се сусрео са бугарским обичајима и језичким облицима, с изненађењем је приметио дубоку везу између народних традиција две земље, што му омогућава да разуме балканску културу у целини.

Занимљива епизода у његовом животу је сарадња са култном комедијском трупом „Дивертис“, чији бугарски еквивалент је „Клуб НЛО“ – музичко-глумачка формација из истоимене телевизијске хумористичне емисије која се емитовала од 1996. до 2004. г. на Бугарској националној телевизији. Алекс, међутим, појашњава да није глумац него музичар.

Његово интересовање за бугарски фолклор развија се у неколико праваца, а једну од најснажнијих веза, коју препознаје јесте техника свирања на хармоници и њена орнаментика, вероватно позајмљена од гајди.

„Знам много румунских хармоникаша који се диве бугарској музици и техници свирања на хармоници. Немам појма одакле их знају, вероватно захваљујући бугарским радио–станицама које се чују у Букурешту. Ево, и ја док возим слушам на радију вести из Бугарске. Али вероватно није само то. Не знам да ли је бугарској публици познато да је у социјалистичкој Румунији, за време Чаушесковог режима, било само два сата телевизије дневно и људи су помоћу старих антена хватали бугарску телевизију. Било је филмова, музике и отада постоји ово велико дивљење према бугарским хармоникашима, јер су технике свирања у Бугарској и Румунији помало сличне,“ каже Александру Драгич.

Бугарски је почео да учи пре око две године – углавном самостално, уз књиге, уџбенике и филмове. Данас Алекс прича и пева на бугарском језику. Направио је неколико снимака бугарских народних песама. Каже да му се највише допада родопски фолклор, јер специфичан звук тог краја „паше“ његовом гласу.

Упркос очигледним сличностима између два народа, Александру Драгич признаје да и даље постоји велика дистанца и недостатак интересовања за упознавање културе суседне земље, али верује да су вековни мостови између бугарског и румунског народа још увек живи.

Говорећи о будућности, Александру каже да сања о великом музичком пројекту којим би ујединио румунске и бугарске фолклорне мотиве:

„Тренутно о томе могу само да сањам. Ово је требало да буде тајна, али ако ме већ питате... Сањам о музичком пројекту који ће промовисати традиционалну музику изведену на различитим инструментима свих крајева Бугарске и Румуније. Желим да то буде нешто грандиозно, као што су Бреговићеви пројекти, на пример. Када кажем румунска музика, мислим на музику из покрајине Влашка и Молдавије. Тако ћу моћи да покажем и докажем да су бугарска и румунска музика веома сличне и да између њих постоји снажна веза,“ рекао је Александру Драгич.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова