Аутор:
Цветана Тончева
Вести
петак 13 март 2026 13:05
петак, 13 март 2026, 13:05
Асен Овчаров
ФОТОГРАФИЈА архива
Величина фонта
Асен Овчаров – кључна фигура у музичкој историји Бугарске, један је од првих бугарских музичара, који су „подлегли искушењу“ џеза. Овчаров је дао непроцењив допринос развоју наше популарне музике. Познат као „отац“ и „пионир“ бугарског џеза, Овчаров је својим радом као руководилац џез формација, аутор бројних аранжмана и педагог заузео централно место у историји савремене бугарске културе. Његова импресивна каријера почела је оснивањем првих бугарсих џез оркестара током 30-их година 20. века, пионирском делатношћу као организатор и диригент и посвећеним радом као професор Музичке школе у Пловдиву. У последње две деценије живота Овчаров је изложен жестоким репресијама које су произашле из политичке ситуације крајем 40-их година минулог века, када се џез као музички жанр нашао ван легитимних музичких праваца. Упркос томе, он је до краја својих дана остао веран овом мистериозном, елегантном и неодољивом жанру.
Рођен у Харманлију 13. фебруара 1906. г, Асен Чобанов је неко време учио хемију на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, али није завршио, јер је одлучио да је музика оно чему жели да се посвети. На почетку каријере радио је као пијаниста у оркестрима чувеног маестра Бориса Левијева.
Године 1932. Асен Овчаров постао је први џез музичар који је уживо свирао пред микрофоном „Родног радија“. Кажу да је први бугарски џез оркестар основан 1937. г. и то је чувени „Џез Овчаров“ оркестар. Међутим, пре око две деценије је у интервјуу БНР музички критичар Владимир Гаџев рекао:
Владимир Гаџев
ФОТОГРАФИЈА iztok-zapad.eu
„Џез радио оркестар, што значи и плесни радио оркестар, основан је на иницијативу Димитра Ненова 1936. г. Међутим, код нас је укорењен утисак да је први џез оркестар у нашој земљи формиран 1960. г – мислим на Биг бенд. Не, то није тачно. Први џез оркестар у Бугарској основан је 1936. г. Али први реални лидер и музичар који је учествовао у стварању џез сцене у Бугарској – то је Асен Овчаров.“
ФОТОГРАФИЈА архива
Први концерт биг бенда под именом „Џез Овчаров“ одржан је 1938. г. Концерт је доживео велики успех, наступу су присуствовали и страни импресарији, који су оркестру чак понудили уговор за велику турнеју по Јужној Америци. У годинама Другог светског рата џез музика је постајала све популарнија у Бугарској. У Градском казину (данас Софијска градска уметничка галерија) је 1941. г. одржан варијете шоу за који је главни организатор догађаја – оперетски уметник Ангел Сладкаров, ангажовао „Џез Овчаров“ оркестар. После рата, музички живот у главном граду је постао интензивнији. У том периоду низали су се концерти две најпознатије формације – „Џез Овчаров“ и „Џез оптимиста“.
ФОТОГРАФИЈА jazzfm.bg
У интервјуу БНР из 2002. г, чувени саксофониста, кларинетиста и диригент Димитар Ганев – један од оснивача Биг бенда БНР и оснивач оркестра „Балкантон“, сећа се како су га позвали да се придружи оркестру Овчарова, кога је назвао „изузетно колоритном и вредном особом.“
Он сведочи о таленту Асена Овчарова – способности да записује читаве партитуре по слуху.
Димитар Ганев
ФОТОГРАФИЈА приватна архива Марије Ганеве
Године 1948. формиран је комбиновани биг бенд са свим секцијама – први ове врсте у земљи. Први концерт нове формације одржан је у Совјетском дому официра. Репресије над музичарима нису изостале. Асен Овчаров је међу првим жртвама – 1949. г. је ухапшен и оптужен за шпијунажу у корист САД и Велике Британије. Он је заиста често посећивао америчку и британску амбасаду, али с једним јединим циљем – а то је да себи набави оригиналан нотни материјал... Формација „Џез Овчаров“ се распала, а њен оснивач је провео дуге године у затвору и концентрационом логору у граду Белене. Уследила је интернација у Пловдив, где је Овчаров држао часове хармонике у Музичкој школи, био је диригент Ансамбла народних песама и игара Радио Пловдива. Касније је поново окупио бенд, који су овога пута чинили врло млади извођачи. Овај свет је напустио 1972. г. у Пловдиву. Министарство културе Бугарске му је 24. маја 2001. г. постхумно уручио почасну награду.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Објавио/ла/ли: Ајтјан Делихјусеинова