Данас су Младенци

Младенци су празник у бугарском народном календару који се данас обележава 9. марта. Тај дан православна црква посветила је успомени на страдање светих четрдесет Мученика Севастијских, који су за хришћанску веру страдали 320. године. На тај дан обавезно се меси ритуални хлеб који је украшен крстом и цвећем – симболима силе Божије и младости. Некада се парче хлеба носило крсном куму, бабици и родитељима.

Много је обичаја везаних за Младенце. На овај дан жене не раде никакве кућне или пољске послове, што се посебно односи на оне којима предстоји да се породе или имају малу децу. Једино устају рано и месе четрдесет колачића, који се у неким местима у Бугарској називају Младенчићи, а симболизују дуг, срећан и сладак живот. Пеку их, премазују медом, а за здравље нуде децу и све који пре подне долазе у кућу. Некада се веровало да они штите и од великих и малих богиња. Сматрало се још да на Младенце не треба упрезати волове. Мушкарци су само обилазили њиве да виде усеве. Тога дана женама је било веома важно да добију похвалу за свој рад – веровале су, да ће на тај начин привући здравље, срећу и благостање за укућане. 

Народни празник Младенци везан је за низ обичаја и ритуала који га сврставају у најважније празнике пролећног календара Бугарина као што су Баба Марта и Благовести. У марту се буди природа, буди се лепота и младост. Постоји веровање да ако тога дана девојка засади цвеће, оно ће расти лепо, а  ако га носи у коси, мирисом цвећа очараће младе и старе људе. Веровало се такође, да у ноћ пре празника свако дрвеће или растиње сагиње врх да би пољубило своје корене и тек онда почиње да расте. На Младенце се садило 40 семена, девојке су из шуме доносиле 40 сувих гранчица. У Библији број 40 сусреће се као симбол казне, али и благослова. Потоп траје 40 дана и 40 ноћи, Мојсије разговара с Богом 40 дана, Исус пости 40 дана у пустињи, васкрсава 40. дана.

Сви ритуали и обредне радње на Младенце обављају се за здравље и плодност. Некада су овај празник славили 22. марта, према Јулијанском календару, када је и пролећна рaвнодневица. Стога су и многа веровања и обреди везани за сунце. На Младенце оно се окреће лету, силази са неба и забада у земљу 40 усијаних шила. Она се угрејава, пробуђују се усеви. Многе радње тога дана везане су за заштиту од змија, поштују се бројне забране, као на пример, не вуче се конац, скрива се све црвено. Тога дана пале се и прескачу ватре.

У Северозападној Бугарској цуре, које су навршиле године за удају, још у рану зору одлазиле су ван села и на високим местима палиле ватру, а излазак сунца дочекивале у потпуном ћутању. Затим су певале песме којима су дозивале шуму да се разелени, а живу природу да се пробуди. На многим местима у нашој земљи девојке су певале посебне песме којима су упућивале жеље и управо на Младенце бирале су своју предводницу за Лазарице.

Превела: Албена Џерманова