Панчо Владигеров – „Бугарска свита“, оп. 21

Бугарска литература о животу и делу Панча Владигерова окарактерисала га је као патријарха бугарске музике и једног од најупечатљивијих представника бугарске музичке школе. Изразито суптилан смисао за фолклорне елементе и њихова виртуозна интерпретација су оно што чини његов стил препознатљивим међу осталим истакнутим бугарским композиторима. С друге стране, сви једногласно истичу да је „раскошно богатство звука“ најважнија одлика Владигерове музике.

Панчо Владигеров и његов брат близанац Љубен су од своје 13. године живели и школовали се у Берлину. У Бугарску су се вратили на кратко, ради служења војног рока и током тог периода одржали су десетине концерата широм земље, на којима је Панчо Владигеров изводио и своја дела. Публика и критика нису штеделе речи хвале и полагале су велике наде у њега за будућност класичне музике у Бугарској.

Године 1920. Владигеров је наставио студије на Берлинској академији уметности. Две године касније, 1922, на самом почетку првог, изузетно плодног периода његовог стваралаштва, настала је Бугарска рапсодија „Вардар“ – дело које је постало препознатљив симбол бугарске озбиљне музике.

Комади „Бугарска свита“ и „Седам симфонијских бугарских игара“, које је у наредним годинама компоновао у Немачкој, најбоље илуструју пут којим је Владигеров корачао, а којим су касније кренули и други бугарски композитори његове генерације, постављајући себи за циљ да створе бугарски стил у класичној музици.

Оригинална верзија „Бугарске свите“ оп. 21 за соло клавир настала је 1926. г, годину дана касније завршена је и верзија за симфонијски оркестар. Четири дела: Марш, Песма, Коловодна и Рученица, изграђена су на основу аутентичних мотива бугарског фолклора и посвећена „Мојој отаџбини“.

„Песма“ из „Бугарске свите“ оп. 21, изводе клавирски дуо Аглика Генова и Љубен Димитров:

Свиту, која је остала изузетно популарна до данас, Панчо Владигеров је дефинисао као „темељни камен“ у свом стваралаштву. Други део – „Песма“, прави је бисер бугарске класичне музике. Својом неодољиво лепом мелодијом, овај комад је постао неизоставан део репертоара многих бугарских инструменталиста, али га најчешће изводе виолинисти. Међу бројним изврсним интерпретаторима узбудљиве композиције „Песма“ из „Бугарске свите“ Владигерова истичу се легенде попут Дејвида Ојстраха и Љубена Владигерова, Бојана Лечева и Емила Камиларова, Недјалке Симеонове и Стојке Миланове, Чавдара Парашкевова и Светлина Русева.

„Песма“ из „Бугарске свите“ оп. 21, изводе Светлин Русев и Елена Розанова:

И иако су бугарски извођачи неспорно најбољи интерпретатори Владигерових дела, данас ћете имати прилику да уживате у извођењу велике Дине Шнајдерман.

Рођена 1931. г. у Одеси, Дина је дипломирала на Московском конзерваторијуму, у класи чувеног Давида Ојстраха. Године 1955. удала се за бугарског виолинисту Емила Камиларова и њих двоје су се настанили у Бугарској. Све до почетка 80-их година 20. века, Камиларов и Шнајдерман – лауреати престижних конкурса, реализовали су велики број концерата, постајући апсолутни фаворити публике и критике у Бугарској. У Шведску су се преселили 1982. г, где су отворили музичку школу у Упсали и наставили да концертирају и држе мајсторске радионице широм света. У Бугарској су неко време били на „црној листи“ забрањених извођача. Тек средином 90-их година, Камиларов и  Шнајдерман су се вратили на бугарску сцену.

„Песма“ из „Бугарске свите“ оп. 21 Панча Владигерова у изванредној интерпретацији Дине Шнајдерман, у пратњи Симфонијског оркестра БНР, под управом сина чувеног композитора – Александра  Владигерова, снимљена је 1970. г.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова