Стопама средњовековних монаха – скривено лице Ивановског манастира

Високо изнад кањона реке Русенски Лом, међу литицама које вековима чувају тишину монашког живота, скрива се један од најупечатљивијих духовних центара Бугарске – Ивановски манастир Светог Архангела Михаила у стењу. Реч је о јединственом комплексу десетина келија, параклиса и цркава уклесаних у стене с обе стране реке, чији корени сежу у XIII век и доба Другог бугарског царства.

• Манастир Светог Архангела Михаила код Иванова – љуљашка исихазма

Најпознатија међу њима је Црква Свете Богородице у стењу, која се налази на листи светске културне баштине Унеска захваљујући изузетно очуваним фрескама из XIV века. Али оно што већина посетилаца види тек је мали део некадашње велике монашке лавре. Највећи број храмова и монашких просторија налази се на локалитету познатом као „Писмата“, на десној обали реке Русенски Лом.

Регионални историјски музеј у Русеу организује посебне туре са стручним водичем, које посетиоце воде право у срце духовне историје средњовековне Бугарске. Кроз стрме стазе, дрвене степенице и уске пролазе кроз стене, путнике прати кустос музеја Евгени Георгијев.

„Ова тура више подсећа на прави пешачки поход кроз долину Русенског Лома, уз обилазак самих манастирских комплекса. Креће се стазама које су местимично стрме, пењемо се дрвеним степеницама, тако да постоји и озбиљан планинарски елемент. Неопходно је да учесници буду адекватно обучени, да понесу воду, шешир и да воде рачуна о безбедности. Зато је најбоље да групе не буду веће од петнаест људи. Обилазак траје између три и четири сата, у зависности од темпа групе“, објашњава Георгијев.

• Река Јантра прича приче: кајакинг међу стеновитим феноменима и зеленим тунелима
• Јужно од Дунава – долина реке Русенски Лом и њено туристичко благо

Пут кроз стенски масив, готово сав „избушен“ келијама, црквама и параклисима, захтева добру физичку кондицију. Посетиоци обилазе неке од осам главних манастирских целина, пажљиво одабраних због драгоцених фресака које сведоче о процвату манастира између XIII и XIV века.

„Прва обитељ коју обилазимо јесте комплекс код Затрпане цркве, где је манастир основао свети патријарх Јоаким I, будући први трновски патријарх, након повратка са Свете Горе са даром цара Ивана Асена II. Управо је он служио у тој цркви као први игуман манастира. Тамо се налазе две очуване цркве са фрескама, а у једној је и ктиторска композиција на којој је приказан дародавац – цар Иван Асен II – како светом Архангелу Михаилу приноси модел храма“, прича Георгијев.

Рута се потом наставља ка цркви „Крстионица“, затим ка локалитету „Господњи до“, који је име добио по представи Христа за коју се верује да чува долину. Уз пут се могу видети и необичне формације у стењу „Вошкини“, које подсећају на саће и сведоче о древном складу човека и природе. Круна читавог путовања налази се у најисточнијем параклису посвећеном светим Теодору Тирону и Теодору Стратилату, где су очуване фреске из XIV века. Ту се налази и још једна ктиторска сцена – света Теофана приноси модел троспратне грађевине својим небеским заштитницима. За Евгенија Георгијева, међутим, права вредност овог места није само у уметничком наслеђу.

„Најдрагоценије је то што човек овде заиста има осећај да је пренет у давно прошло време. Манастире видимо готово онакве какви су били у XIII и XIV веку. Ово није музејска реконструкција – све је на свом изворном месту. Док код зиданих цркава археолози најчешће проналазе само темеље, овде је очуван читав унутрашњи простор. А када се пред вама појаве и оригиналне фреске, тај осећај сусрета са прошлошћу постаје заиста снажан“, закључује Георгијев.

Превела: Свјетлана Шатрић