Пламен Костов и његова вечита „енергија у покрету“

„На сликама мора да постоји стихија, енергија у покрету, а игра нијанси је средство којим изражавам унутрашњу емоцију, стваралачко кретање“ – тако о себи говори сликар Пламен Костов, уметник који је током година изградио снажан и непосредан однос са публиком кроз своја дела. На његовим платнима најчешће се појављују коњи, птице и пси – бића кроз која, како каже, најискреније изражава сопствено разумевање љубави, интиме, слободе и снаге. Природа је за њега непресушан извор надахнућа, она са њим „разговара“, а љубитељима акрилног сликарства Костов је већ готово деценију препознатљиво име.

Пламен Костов је академски сликар, дипломирао је на Великотрновском универзитету „Св. Ћирило и Методије“, али је љубав према уметности осетио још у најранијем детињству. До данас је сачувао тај дечачки поглед на свет и не крије колико га дубоко дотичу сваки гест доброте, као и чисте, неискварене боје и звуци природе. Управо зато у свом стваралаштву оживљава свет лепих и племенитих јунака – животиња које човек, готово подсвесно, жели крај себе јер му доносе мир и унутрашњу равнотежу.

„Преживљавам апсолутно све. И као што је за мене рекао проф. Етјен Леви, у мојим сликама осећа се дубока емоционалност. То је за мене кључно – та унутрашња енергија мора да изађе на видело, да буде показана људима. То је моја порука у уметности. Унутрашњи глас који те води – њега мораш да прикажеш кроз изложбу. Али најважније ми је да човек, када погледа слику, осети да му она на неки начин проговара, на чисто енергетском нивоу. Да је доживи не кроз моја чула, већ да га сама слика узнемири, покрене неку емоцију. То је мисија уметника.“

За Костова је детињство време у којем се обликују човекова чула, па се са радошћу сећа безбрижних игара са бројним пријатељима у родном месту свога оца – Маглиж. Управо тамо догодили су се и његови први сусрети са животињама које је бака гајила у дворишту. „Наравно, ми смо веома блиски животињама, јер нас подједнако погађају проблеми овог живота. Зато мислим да од природе узимамо оно најбоље. Јер то смо, у ствари, ми.“

„Већина људи ме данас повезује са коњима. Али животиња коју сматрам најближом бугарском народу, колико год чудно звучало, јесте петао – он је најближи бугарској енергији и доживљају света. Живео сам у две земље – у Бугарској и Русији, јер ми је отац Бугарин, а мајка Рускиња. Детињство ми је прошло на температурама од минус 30 до минус 40 степени. Мајка је из Комија у Русији, далеко на северу, у Сибиру. Тамо су зиме сурове, а лета смо проводили овде, у Бугарској, у очевој кући у Маглижу. У Бугарској смо се трајно настанили када сам имао осам година. Маглиж је мали град између Старе Загоре и Казанлака. То место има посебну чар – природа је очувана, а људи су искрени. Имао сам дивно детињство. Више природе, више пријатеља, више слободе напољу. Све је то неизбежно утицало и на моје слике. Све што сам научио, и у Русији и у Бугарској, обликовало ме је – кроз културу, однос према људима и начин комуникације.“

Пламен Костов је временом стекао углед и међу колекционарима савремене уметности. Његова дела данас се налазе у САД, Холандији, Великој Британији, Канади, Русији, Грчкој и Турској, док је највише слика, природно, откупљено у Бугарској.

„Претпостављам да су ти људи моје слике заволели преко фотографија на интернету. Тренутно је у Бугарској интересовање за уметничка дела веће него у Русији. Људи желе да им дом буде леп и траже нешто посебно – наручују слике или бирају дела која им доносе мир. Али све више људи постаје отворено према уметности и делима која носе лични печат уметника. Код нас се све више цени оно што је створено руком мајстора, и то ме веома радује, јер видим како се развија вештачка интелигенција и како може да имитира готово све. Управо зато људи све више имају потребу за истинском уметношћу. А постоји ли једноставнији начин да она уђе у нечији дом од слике, књиге или добре музике? Избор открива твоју културу, твој лични печат.“

Превела: Свјетлана Шатрић