Дворац „Врана“ постепено враћа свој изузетни унутрашњи сјај

Дворац „Врана“, који се налази у непосредној близини Софије, завршен је 1912. године. Смештен је у парку површине од готово 100 хектара, у којем расту стотине биљних врста, од којих су неке заштићене. Био је једна од омиљених резиденција бугарских монарха из доба Трећег бугарског царства(1878 – 1945)  – Фердинанда I, Бориса III, Симеона II и његових наследника.

Назван је тако због љубави кнеза Фердинанда према орнитологији. Кажу да је име добио по птици која је слетела на кров дворца – врани. Историја овог имања током година била је тема бројних истраживања и документарних филмова, а од 2010. године, након регистровања Фонда „Цар Борис и царица Јоана“, који је основан са циљем да истражује и чува историјско наслеђе, артефакте и сећања на период Трећег бугарског царства, у дворцу се интензивно спроводе конзерваторски и рестаураторски радови. Паралелно с тим непрестано се обогаћује и музејска збирка личним предметима, документима и књигама сачуваним у  домовима цара Симеона у Мадриду (Шпанија), царице Јоане Савојске у Ешторилу (Португал) и кнегиње Марије Луизе Бугарске недалеко од Њујорка (САД). Збирка је смештена у згради познатој као Нови дворац, коју је пројектовао архитекта Никола Лазаров. Прва грађевина у парку „Врана“ – Стари дворац – подигнута је према пројекту архитекте Георгија Фингова, једног од најзначајнијих представника сецесије у бугарској архитектури. Данас је та зграда дом Симеона II и његове супруге Маргарите – објаснио је у интервјуу за Радио Бугарску доц. др Ивајло Шалафов, директор Фонда „Цар Борис и царица Јоана“, који са својим тимом брине о очувању монархијског наслеђа сакупљеног у такозваном „Царском музеју“.

Од недавно дворац „Врана“ дочекује и туристе. Први спрат доступан је за организоване групне посете уз претходну најаву. Параклис, који је обновљен пре пет година, такође је отворен за посетиоце.

„Наш параклис је активан, о њему брине свештеник, обављају се крштења, тако да је жеља царске породице да ово духовно срце дворца ‘Врана’ заиста буде доступно верницима и свим грађанима“, каже Ивајло Шалафов. Он је посебно истакао допринос патријарха Бугарске Неофита, пловдивског митрополита Николаја и Светог синода Бугарске православне цркве, који су, како је навео, „очинском бригом“ учинили све да се црквене реликвије врате у дом царске породице.

• Цар-ујединитељ Борис III у сећањима свог сина Симеона Сакскобурготског

Тако шетња прохладним алејама парка „Врана“ може бити употпуњена посетом царској резиденцији, коју је Симеон Сакскобурготски 2001. године поклонио Општини Софија, уз услов да буде одржавана и да грађани имају слободан приступ.

Занимљиви детаљи из историје градске оазе бугарских монарха

Дворац „Врана“ и парк, који га окружује, били су омиљено место боравка некадашње бугарске царске породице, која је користила сваку прилику да у њему проводи време.

„Цар Фердинанд створио је ово место како би у њему остварио своја интересовања за ботанику, орнитологију и природне науке. Сасвим је природно што је био дубоко везан за њега, али му је судбина, нажалост, одредила да овде живи свега четири године. Абдицирао је 3. октобра 1918. године, после неповољног по Бугарску исхода Првог светског рата, и отишао у доживотно изгнанство. На престо је потом ступио његов син, цар Борис III, који је на овом месту живео најдуже – наредних 25 година“, објашњава наш саговорник и подсећа да је, упркос последњој жељи Фердинанда да буде сахрањен у Бугарској, она је званично испуњена тек 2024. године, јер „1948. године није било ни говора о томе да његови посмртни остаци буду враћени у домовину, због укидања монархије и успостављања републике, као и настојања нове власти да избрише сваки траг и симбол претходног државног уређења“.

Осврћући се на историју дворца, Шалафов прави поређење између домова бугарске царске породице и оних владарских династија у суседним балканским земљама.

„Код нас постоји традиција да се све што је повезано са породицом монарха назива царским. Када чујем да неко каже ’царски дворац Ситњаковоʻ, ја се осмехнем, јер је то дрвена ловачка кућа, која је коришћена за време лова или излета.  Када се каже ‘дворац’, људи замишљају неки мали Версај, што једноставно није тачно. Упоредите само резиденције бугарске царске породице са дворским комплексима владара у Румунији и Србији. То су изузетни дворски комплекси, а комунистичким лидерима тих земаља треба одати признање што нису уништили нити опљачкали њихову имовину. Ми се, нажалост, тиме не можемо похвалити.“

Као државна резиденција, „Врана“ је у првим годинама социјализма била дом председника Бугарске Георгија Димитрова и Васила Коларова. Њихови наследници на тој функцији, Влко Червенков и Тодор Живков, такође су користили просторије дворца за различите државне активности. У њему су боравили бројни страни државници, како из суседних балканских земаља, тако и кубански лидер Фидел Кастро, који је током обе своје посете Бугарској изричито захтевао да буде смештен управо у дворцу.

Још много занимљивих података о судбини дворца током година Ивајло Шалафов је сакупио у књизи „Врана у круни“, која садржи и много ахривских фотографија и докумената. 

„У књизи сам сакупио апсолутно све што је повезано са историјом дворца ‘Врана’. Она садржи јединствене документе и фотографије царске породице које до сада нису приказиване јавности. Иновативно смо приступили и црно-белим фотографијама, па смо део њих дигитално колоризовали. Сматрам, иако можда звучи нескромно, да је ово издање достојно теме којом се бави. Оно је део едиције посвећене Трећем бугарском царству, његовим владарима, као и друштвеном и војном животу у том историјском периоду. Настављамо рад на едицији и верујем да она представља значајан допринос очувању историјског наслеђа Бугарске.“

Превела: Албена Џерманова