Цар Симеоново – село у којем се рађају роде

Негде тамо – на почетку Бугарске, налази се једно мало село које носи величанствено име Цар Симеоново. Смештено у плодном Северозападу, на обали Дунава, село Цар Симеоново има око 70 становника, који своје дане проводе у слози и миру. Али највише признање, које истиче природно богатство овог краја, представљају роде чија се гнезда могу видети на скоро свакој бандери и крову у том селу познатом као једно од места са највише рода у Бугарској.

Мештани своје пернате госте, који су у Цар Симеонову изградили, ни мање ни више, него 34 гнезда, доживљавају као прави благослов. Овдашње људе посебно радује чињеница да има и нових гнезда младих парова рода. Највише их је дуж главне сеоске улице.

„Роде нам доносе радост и срећу,“ каже Елена Лозанова, председница сеоске општине, која је напустила посао и живот у престоници и потпуно се преселила у село свог супруга. „Недавно је електродистрибуција поставила неколико платформи како би ојачала гнезда белих рода. Овде их можете видети на скоро сваком стубу како дуж главне тако и у суседној улици. У близини наше куће живи породица рода. Посматрамо их како шетају, тамо где је мирније, по двориштима кућа, тражећи траву и гранчице које користе да обложе своја гнезда. Много су лепе.“

Цар Симеоново није рај само за роде. Живот близу природе, али недалеко од града, привлачи и наше људе и странце. Управо странци претварају некада прелеп сеоски хотел у уредну стамбену зграду. Има и напуштених кућа које се могу купити за око 40.000 евра. Недавно је млади брачни пар купио једну кућу и тренутно је реновира, каже председница сеоске општине.

Наду доноси и чињеница да локално становништво, иако нема цркву, чува своју веру и обичаје. Зато се сеоски сабор у Цар Симеонову одржава на Петровдан.

Радује и вест да је локални пољопривредни произвођач одлучио да властитим средствима изгради параклис за потребе верника у селу Цар Симеоново.

„Увече када захладни, људи се окупљају испред зграде сеоске општине,“ прича Елена Лазарова о сабору који се по старом календару одржава 11. и 12. јула. „Сви жељно ишчекују сабор, ангажује се музика – жива или са ди-џејом,“ рекла је гђа Лазарова.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: репортажа Нетке Лилкове, Радио Видин БНР

Уредила и превела: Ајтјан Делихјусеинова