80 година од рођења Паше Христове

Шеснаестог јула 1946. године се у скромној породици, у насељу на периферији Софије, родила будућа звезда бугарске естрадне сцене – Парашкева Христова Стефанова. Паша, како су је звали од миља, од малена је сањала о музичкој каријери и великој сцени. Међутим, породица је није подржала у томе. Говорили су јој да се запосли, да мора да се уда, да буде мајка и домаћица. И то је потпуно размуљиво за 60-те године 20. века у социјалистичкој Бугарској.

Паша Христова се по завршетку гимназије запослила као технички цртач на Институту за виљушкаре, али је наставила да сања о томе да постане певачица. Године 1963. расписана је аудиција за избор чланова новоформираног Студија за естрадне извођаче при Бугарском националном радију. Њен глас и певање задивили су жири, иако нема музичко образовање и тако је Паша Христова примљена у класу композитора Ивана Стајкова. Прву песму снимила је одмах по завршетку студија. Била је 1966. година, а Паша је имала само 20 година. Године 1967. освојила је трећу награду на Фестивалу „Златни Орфеј“ – на такмичењу за извођаче, а касније се пријавила за учешће на Фестивалу забавне песме у Сочију где је освојила прво место.

Паша Христова је 1968. године изабрана за солисткињу једног од најпопуларнијих тада састава – оркестра „Софија.“

„Паша Христова је појава у бугарској музици,“ каже Здравко Петров, музички уредник програма „Хоризонт“ БНР у подкасту националног радија „Прича... Паша Христова“. „Она је једна од ретких бугарских певачица које су до савршенства савладале драмско певање.

Амблематске песме „Дуни, ветре“ Јосифа Цанкова и Димитра Василева и „Једна бугарска ружа“ Димитра Влчева и Најдена Влчева, које су биле неизоставан део њеног репертоара, најбољи су доказ за његове речи.

На музичком такмичењу „Златни Орфеј“ одржаном 1970. г, 24-годишња певачица Паша Христова извела је два шлагера – „Дуни, ветре“ и „Једна бугарска ружа“. „Дуни, ветре“ освојила је Велику награду за бугарску песму, а прву награду однела је „Једна бугарска ружа.“ То је апсолутни преседан у историји конкурса, који нико други није поновио. Године 1971. освојила је Велику награду за извођаче на Међународном фестивалу у Сопоту, Пољска, песмом „Dziwny jest ten świat", коју је отпевала на пољском језику. Ово је уједно и једно од највећих међународних признања за рад бугарског поп извођача у доба социјализма, кажу стручњаци.

Двадесет првог децембра 1971. године, бугарска делегација полетела је око 23.40 са аеродрома у Софији за Алжир, ради учешћа у обележавању Дана бугарске културе и снимању новогодишњег програма за алжирску телевизију. У авиону су била 73 путника. Убрзо након полетања јак ветар срушио је авион који се запалио приликом пада. Тридесеторо људи изгубило је живот у великој несрећи, коју многи описују као националну трагедију. Међу њима је била и 25-годишња Паша Христова.

Током кратке каријере, коју је прекинула прерана смрт, Паша Христова је снимила око 60 песама за Бугарски национални радио, Бугарску националну телевизију и продукцијску кућу „Балкантон“ и веома је допринела томе да бугарска музика постане изузетно популарна у земљама источног блока – Совјетском Савезу, Чехословачкој, Мађарској, Југославији и Немачкој.

Прочитајте још:

• Димитар Влчев и ванвременска песма „Једна бугарска ружа“
• Јосиф Цанков - "Песмо моја, љубави моја"

Превод: Ајтјан Делихјусеинова