Виолинисткиња Јоана Каменарска промовише свету бугарску класичну музику

Таленат, упоран рад и посвећеност музици одвели су више од 40 бугарских виолиниста на једна од најпрестижнијих места о којима сања сваки њихов колега - бити концерт-мајстор неких од најреномиранијих оркестара у Европи. Међу њима су Албена Данаилова, Васко Василев, Светлин Русев и Веско Ешкенази. Њиховим именима можемо додати и виолинисткињу Јоану Каменарску с којом ћемо вас у даљем тексту упознати. Њен таленат и посвећеност отворили су јој врата за један од најпрестижнијих европских оркестара у Немачкој – Државни филхармонијски оркестар града Хамбурга, где живи и ради већ 18 година. Каже да је једна од срећница које су посао добиле из првог покушаја, а од 2008. г. је концерт-мајстор истог тог оркестра. Своју љубав према музици дугује мајци, која је пијанисткиња, као и својим професорима виолине - проф. Јосифу Радионову и Јоакиму Атанасову. Признаје да их доживљава као чланове своје породице, јер је од њих научила многе музичке, али и животне лекције:

„Почела сам с клавиром да бих касније, и не размишљајући зашто, прешла на виолину. Међутим, сви који су ме посматрали знали су зашто – видели су да сам у заносу слушала виолинисте и тада су себи рекли да овом детету треба виолина јер је веома жељно да свира тај инструмент. Виолина, осим што је најтежи музички инструмент, такође је и најатрактивнији међу класичним инструментима. Звук је оно што нас привлачи њој. И  без обзира на године и причу особе, када додирните њену душу на начин на који то једино звук виолине може, мислим да се дешава нека магија.“

Бугарска заузима посебно место у Јоанином животу – мада признаје да себе не сматра патриотом у класичном смислу:

„Бугарска ми је дала много у смислу образовања, а уз то, постоји и нешто веома посебно у бугарској музици и духу,“ каже виолинисткиња и наставља: „То ме подсећа на нешто што ме „прогања“ већ дуже од две деценије, а то је да бугарска музика још увек није заузела своје место у европском музичком наслеђу. Зато једна од мојих највећих жеља је да промовишем бугарску класичну музику.“

Бугарска се поноси великим бројем талентованих композитора попут Панча Владигерова, Љубомира Пипкова, Парашкева Хаџијева, Марина Големинова и Димитра Ненова, чија су имена готово непозната европској публици. Зато је Јоана изузетно захвална што је у 2024. години имала прилику да оствари један свој сан – да представи једно од дела Панча Владигерова у Хамбургу. Ово извођење је посебно и из још једног разлога - Концерт за виолину и оркестар бр. 1 Панча Владигерова изведен је први пут након његове светске премијере одржане у том граду 20-их година минулог века:

„Комад је у оквиру циклуса претплате извео Хамбуршки камерни оркестар, који је специјално за ову прилику увећао свој састав. Концерт је био део програма који је имао за циљ да прикаже уметничку везу између Франца Јозефа Хајдна и Панча Владигерова. Ово на први поглед изгледа немогуће, али пошто је идеја била да прикажемо како ми, људи, спајамо културе, рећи ћу вам шта је спојило ова два уметника. У Хајдновој симфонији бр. 104, коју публика добро познаје, у финалном ставу коришћена је хрватска народна песма. То је била веза која нам је омогућила да кажемо да је можда Хајдн познавао Балкан, или макар његову музику, мада никад није био на Старој планини, Рили или Пирину. Рецимо да Хрватска није толико далеко од нашег света и тако се створио мост. Отада су прошле две године и време је да размислимо о новом изазову, а идеје већ сазревају.“

Тренутно је наша талентована сународница у својеврсној паузи од музике, коју користи да размисли о томе колико енергије и времена може и би требало да посвећује својим обавезама убудуће, али каже да то не значи да одустаје од музике и ускоро ће наставити с концертима.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова