Компостирање – зелени PR или реална промена

Недавно је Општина Софија саопштила да ће бесплатно доделити 4.650 пластичних компостера са запремином од 740 литара. Програм је до сада искористило више од 14.000 домаћинстава у Софији. Иницијатива „Компостирај код куће“, која се организује 11. годину заредом, на први поглед делује као добро успостављена еколошка традиција у савременом управљању градом. Али ако погледамо испод површине, видећемо како огроман потенцијал ове кампање тако и дубоке системске пропусте у управљању отпадом главног града. О овој теми разговарали смо са Данитом Заричиновом, стручњаком у екипи „Нулти отпад“ Удружења „За Земљу.“

„Људи који већ годинама одвајају отпад који се може рециклирати, почињу полако да схватају колико велики удео има биоразградиви отпад – то су најчешће остаци из кухиње, и желе да пронађу неко решење за то. Зато мислим да је добар део њих заинтересован за компостирање у кућним условима. А ту су и људи који немају двориште или башту где би могли да поставе свој компостер. У питању је једна добра, али давно заборављена пракса, није ништа ново, сада то само зовемо компостером. Мислим да општине треба да пружају више информација о томе како можемо компостирати код куће.“

Ако упоредимо број компостера и број становника у Софији – видећемо да се не поклапају. Овим темпом Софија никад неће испунити циљеве ЕУ за смањење биоотпада за 50% до 2029. године. На друштвеним мрежама су се појавиле оштре критике да је додела јефтиних пластичних кутија, уместо да се изграде дрвени системи, само начин да се искористи новац из еколошких програма. Као аргумент су навели да су многи грађани добили компостере, али због недостатка базне обуке, они их претварају у обичне канте за смеће, које после годину дана почињу да смрде и људи их напуштају.

„Конкретно у Софији постоји и постројење за компостирање зеленог отпада – из паркова и башти, али још немамо систем за кухињски отпад, који нам је преко потребан. Осим тога, биоразградиви отпад је и најтежи, јер садржи много воде. И ако пронађемо начин да тај проблем решимо, и то на користан начин, схватићемо да је компост који се ствара веома користан као додатак земљишту, за башту или биљке у саксији. На општинама је да мотивишу грађане да више компостирају. У Бугарској једино општина Габрово има браон контејнер за биоотпад и активно подстиче људе да отпад сакупљају одвојено и разврставају га према боји контејнера.“

Управо зато што су остаци хране тешки, општине плаћају милионе евра по тони за њихово сакупљање, превоз и депонирање. Али ако се тај отпад компостира у дворишту, трошкови његовог сакупљања значајно опадају. Такође, многе општине у Бугарској су инвестирале у велика постројења за компостирање, чији капацитет је толико велик да морају да сакупљају органски отпад из целе општине како би га попунили. Уместо да подстичу људе да то раде у својим двориштима, пролазе камионом, постављају контејнере и опет се стварају непотребни трошкови. А то је толико једноставан и природан процес, који се може спроводити и у вишеспратницама.“

Док год Општина Софија не престане да на екологију гледа као на PR кампању једном годишње и не уведе масовна, приступачна и доступна сваком становнику Софије решења, бугарска престоница ће наставити да на депонијама оставља милионе евра, уместо да их претвори у ресурсе.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова