„Реквијем“ Александра Јосифова – апотеоза љубави исказана гласом Лили Иванове

„Реквијем“ на стихове Јордана Милева је прва песма композитора Александра Јосифова на репертоару неспорне диве бугарске поп музике – Лили Иванове. Сусрет са Јосифовим је један од најважнијих сусрета у животу и стваралаштву приме домаће поп сцене, која ће га годинама касније назвати „једним од највећих аристократа у бугарској музици.“

Јосифов је имао само 27 година када је крајем 60-их и почетком 70-их година минулог века Лили Ивановој каријера кренула узлазном путањом. То је време када репертоар бугарске поп легенде свих времена чине искључиво песме домаћих аутора. Током целе каријере Иванова пева само на бугарском језику, уз мале изузетке, уздижући бугарску поезију до култног статуса. Уметничко партнерство Лили Иванове и Александра Јосифова било је плодно. Јосифов је почео да пише песме специјално за Лили, а она је са њима освојила бројне награде у земљи и иностранству.

Песма „Реквијем“ на стихове Јордана Милева, која је постала неизоставан део репертоара Иванове, снимљена је 1968. године на бугарском и турском језику. Две године касније је на фестивалу у Рију де Жанеиру освојила треће место. Избор текста је знатно допринео успеху нумере. Јордан Милев је аутор и текста хита „Адађо“, који је Лили и композитору Ангелу Заберском донео велику награду „Златни кључ“ на Фестивалу интервизије у Братислави 1966. године. Стваралац са широким књижевним и културним интересовањима – песник, писац, преводилац и новинар, Милев је рођен 1933. године у сеоцету на северозападу Бугарске. Завршио је новинарсто на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, источне културе специјализовао је у Ташкенту, Техерану, Делхију и Манили. Аутор је више десетина збирки песама, књига за децу и путеписа, а његова дела су преведена на више од 15 језика, укључујући арапски, хинди и фарси.

Непроцењив је његов допринос превођењу источних песника попут класика Узбекистана из 20. века Гафура Гулома и Зулфије Исроилове и дела легендарних персијских аутора Хафеза, Омара Хајама, Фирдусија и Саадија, као и збирке индијских басни и поучних прича „Панчатантра“. Дубок увид који има у источне културе и књижевне традиције обликовао је и његов другачији песнички израз. Један од најбољих примера за то је избор наслова „Реквијем“ за песму која опева љубав. Љубав у „Реквијему“ Милева „ће вековима бити бесмртна, али само једном – жива“.

„Мој отац је волео бугарске песнике, са већином је одржавао лична пријатељства, они су му, са своје стране, често поклањали своје збирке и он је увек компоновао само на писану поезију“ – каже у специјалном интервјуу Радио Бугарској 2025. године његова ћерка Борјана Јосифова. У истом том разговору она је посебну пажњу скренула на високе критеријуме које су и Лили Иванова као извођач и Александар Јосифов као композитор увек имали за текст песме.

Специфична сликовитост, музички ритам, елегичан звук, филозофија, метафоре, све што речи стварају и доносе у поетском тексту, али и као поруку, било је предмет посебне пажње музичара. Осетљивост према речима један је од разлога зашто је сарадња између певачице и композитора толико изванредна. Деценијама касније, песма „Реквијем“ добила је нови живот. Њена нова верзија уврштена је на албум Лили Иванове „Песник“ из 2014. године. Ова песма и данас има своје место у стваралачком свету извођачице и међу бисерима бугарске музике.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова