Стевија уместо дувана – алтернатива за пољопривреднике у источним Родопима

У источним Родопима земљиште никада није било лако за обраду – стрме падине, мале и уситњене њиве, али и земља која је вековима хранила људе овог краја. Одувек је живот у овом делу Бугарске био највише повезан са пољопривредом и сточарством, а међу пољопривредним културама посебно место заузима дуван.

Деценијама је производња дувана била начин живота за читаве породице и села. Радови су почињали још пре свитања и трајали месецима. Међутим, данас је у источним Родопима њива под дуваном много мање, а традиционални начин привређивања постепено уступа место другим изворима прихода – гајењу ароматичног и уљаног биља, воћарству, органској пољопривреди и другим делатностима.

Већ је спроведен и први експеримент са гајењем стевије на отвореном у источним Родопима, који је показао охрабрујуће резултате. Ова зељаста биљка, која се због својих слатких листова користи као природна замена за шећер, потиче из Јужне Америке, али се последњих година разматра и као једна од могућих алтернативних пољопривредних култура, укључујући и за подручја у којима традиционални дуван постепено губи на значају.

Запажања тима Средње школе „Јордан Јовков“ у Крџалију, Пољопривредног института у Шумену и Огледне пољопривредне станице „Источни Родопи“ показују да се биљка добро развија у локалним климатским условима и да би могла да има потенцијал као алтернативна пољопривредна култура.

Експеримент је започет након успешног покушаја ученика школе „Јордан Јовков“, који су под руководством наставнице биологије и здравственог васпитања Вање Енчеве узгајали стевију из семена. Затим је Пољопривредни институт у Шумену обезбедио 16 биљака бугарске патентиране сорте „Стела“. На огледном пољу засађено је и око 30 биљака дивље сорте, које су узгојили ученици.

Током седам месеци биљке су се развијале у Огледној пољопривредној станици у Џебелу, под руководством гл. асист. др Елице Атанасове и њеног тима. Током експеримента утврђено је да се стевија добро развија без третирања препаратима против болести и штеточина и да подноси локалне услове, укључујући и сушу.

Посебно добри резултати постигнути су код сорте „Стела“, која показује знатно већу продуктивност у поређењу са дивљом стевијом. Биљке су се снажно развиле, са великом масом и бројним гранама. Према речима Вање Енчеве, разлика се очекивала имајући у виду да је сорта селекционисана ради већег приноса, али је њен обим премашио почетна очекивања.

Експеримент ће трајати најмање три године. Следећа важна фаза је да се утврди да ли стевија може да презими у локалним условима и да се гаји као вишегодишња култура. Зиме у источним Родопима обично су блаже, али су прилично променљиве због рељефа и утицаја топлијег ваздуха са југа. У нижим пределима снежни покривач је релативно слаб и краткотрајан.

Резултати пољопривредног експеримента већ изазивају интересовање и ван научних и образовних кругова, па су стигли и упити за куповину производа. Међутим, овогодишњи род је експерименталан и није намењен продаји. Део рода биће дониран одељењу за ендокринологију, а ученици припремају и књигу рецепата са стевијом.

Тим планира и нова партнерства, укључујући и сарадњу са Тракијским универзитетом у Старој Загори. Циљ је да се стечено научно и практично искуство повеже са предузетништвом и могућностима за развој новог пољопривредног производа.

Прва година експеримента показује да се стевија добро прилагођава условима у источним Родопима, а сорта „Стела“ показује високу продуктивност. Резултати ће се пратити и током наредне две године како би се утврдило да ли ова биљка може да постане одржива алтернатива традиционалном гајењу дувана у овом региону.

Извор: Регионална радио-станица БНР у Крџалију

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова