Пројекат подсећа на допринос пет великих Бугара који су променили Америку и свет

Ликови пет великих личности, рођених у Бугарској, које су емигрирале у САД и тамо постигле успехе светских размера, као и кратке информације о њиховим достигнућима, већ се могу видети на аутобуским стајалиштима у Софији, Пловдиву, Великом Трнову и Бургасу. Они су део новог издања пројекта „Уметност за дипломатију“ талентоване сликарке, др уметности и културне дипломатије Петје Илијеве, која посредством уметности износи културу на улицу, како би она директно стигла до људи. Место није случајно изабрано: како би пролазници, док ходају улицама или чекају градски превоз, могли да сазнају нешто ново и прошире своје видике кроз образовање, културу или науку.

•  Петја Илијева – амбасадор бугарске културе у свету

„Њихове приче су веома инспиративне. Сви су они били деца са посебним интересовањима која су, уз много труда, успела да остваре своје снове. Оно што им је заједничко јесте то што су још од малих ногу изабрали своје професије, стекли веома добро образовање у одговарајућим областима и радили са великом страшћу. Целу изложбу, реализовану уз финансијску подршку Амбасаде САД у Бугарској, назвали смо ʼБугарско-амерички анђелиʻ, јер је реч о Бугарима који су у Америци остварили свој пуни потенцијал. Они су поставили темеље инжењерских и свемирских наука, без којих Америка не би била оно што јесте. Петоро су током целог свог живота одржавали везу са домовином и кад год би им се указала прилика, истицали да потичу из Бугарске“, каже др Петја Илијева у ексклузивном интервјуу за Радио Бугарску.

Петја Илијева сматра да имена Асена Јорданова, Виоле Есен, Петра Петрова, Видена Табакова и Џона Атанасова вероватно нису позната већини Американаца, али и младим Бугарима данас. Међутим, за стручњаке у одговарајућим областима они представљају основу и инспирацију.

Ко су ти Бугари који су променили Америку и свет?

Асен „Џери“ Јорданов (02.09.1896, Софија – 19.10.1967, Вајт Плејнс, САД)

Од неба над Софијом до пилотске кабине Америке – бугарски пионир који је помогао у изградњи савременог ваздухопловства. Проналазач. Инжењер. Тест-пилот. Оснивач ваздухопловног инжењерства у Бугарској и аутор приручника за експлоатацију првих америчких путничких авиона. Асен Јорданов је такође изумео аутомобилски ваздушни јастук.

Виола Есен (уметничко име Виолете Колчагове)

Американка бугарског порекла која је освојила срце Америке својим плесом – грациозношћу и слободом, ухвативши ритам новог века. Ћерка бугарских емиграната – плесачица и кореографкиња у чувеној трупи Америчког балетског театра (American Ballet Theater). Једна од зачетница савременог америчког балета. Бугарска љубав Марлона Бранда.

Петар Петров (21.10.1919, Брестовица – 27.02.2003, Хантсвил, Алабама, САД)

Од Брестовице до звезда – инжењер чије су идеје допринеле почетку америчке свемирске ере. Петар Петров је радио као инжењер у НАСА-и и изумео рани систем сателитске телеметрије, дигитални сат и технологију бежичног монитора  срчане фреквенције.

Виден Табаков (14.12.1919, село Стакевци – 06.06.2015, Синсинати, САД)

Бугарско-амерички инжењер, научник, проналазач и професор. Радио је на америчком свемирском програму „Аполо“. Од села Стакевци до НАСА-е, Табаков је био пионир у усавршавању млазног погона, који је отворио свемир за истраживања.

Џон Винсент Атанасов (4.10.1903, Хамилтон – 15.06.1995, Фредерик, САД)

Џон Атанасов, амерички професор физике и математике бугарског порекла, широко је признат као „отац рачунара“. Атанасов и његов студент Клифорд Бери су на Државном универзитету у Ајови створили први електронски дигитални рачунар на свету, чиме су дали значајан допринос савременој науци у периоду од 1939. до 1942. године.

Пет различитих судбина, пет прича и једна заједничка веза – Бугарска. Пројектом „Бугарско-амерички анђели“ Петја Илијева подстиче наше интересовање за ове велике Бугаре и њихов допринос напретку човечанства. Штампани панои са њиховим ликовима путоваће и биће представљани на различитим местима, како би допрли до што ширег круга људи. „Надам се да ће у будућности стићи и до у САД, како бисмо и тамошњој широј публици представили ове личности“, каже на крају Петја Илијева.

Превела: Албена Џерманова